Intervju s bivšim fudbalerom banjalučkog Borca, jednim od najstandardnijih, pa i najboljih Borčevih igrača devedesetih godina prošlog vijeka.
Dalibor Teinović
Ime i prezime: Dalibor Teinović
Datum i mjesto rodjenja: 22.03.1977., Kotor Varoš
Sport: fudbal
Klubovi: Mladost (Kotor Varoš), Borac (Banja Luka), Šmartno (Slovenija), Maribor (Slovenija), Hapoel Petah Tikva (Izrael)
- Fudbalski počeci ?
S obzirom da sam rodjen u Kotor Varošu fudbal sam počeo trenirati u tamošnjem klubu Mladost. Moram da priznam da sam više preferirao košarku i da nisam baš bio neki zaljubljenik u fudbal. Medjutim glavni krivac da se nadjem na fudbalskom terenu je moj otac koji me je bukvalno natjerao da se zadržim u fudbalu. Kako sam Srednju školu pohadjao u Banjaluci, jednog dana, otac me je odveo kod Ilije Miljuša i upisao u Borac. Imao sam 16-17 godina i više sam amaterski shvatao fudbal nego što sam pomišljao da ću jednog dana biti profesionalac. Medjutim uzrečica „Nikad ne reci nikad„ se kod mene potvrdila tako da sam uz pomoć tadašnjeg trenera Ilije Miljuša zavolio ovaj sport kojim se i danas bavim.
- Šta je bilo ključno da se opredjeliš za fudbal ?
Ključan je bio moj debi za prvi tim. Bilo je to 1994. godine kada sam zaigrao za prvu ekipu protiv Kikinde. Od tog dana sve se promijenilo. Fudbal sam počeo da shvatam ozbiljnije, više sam trenirao i odlučio sam da izgradim profesionalnu karijeru. Školu sam pohadjao vanredno i fudbal mi je bio prioritet.
- U Borcu si proveo 8 godina. Iz ove perspektive da li si zadovoljan tim periodom ?
Nakon što smo završili zvanične nastupe u takmičenjima pod okriljem FS Jugoslavije okrenuli smo se takmičenjima u našoj regiji. To su bili kup i prvenstvo Republike Srpske. Dva puta smo osvojili kup Republike Srpske a posebno se pamti finale pred više od 20 hiljada ljudi na Gradskom stadionu protiv Rudar Prijedora. Cjelokupni taj period, tih osam godina, je bio za mene dobar. Nisam imao nijedne teže povrede, nisam imao većih pauza. Imao sam prosjek od 30-ak utakmici po godini tako da mogu da se pohvalim da sam otrpilike u 250 utakmica nosio dres Borca. Posebno po lijepom pamtim posljednje 2-3 godine kada je klub preuzeo Kalinić a Vukša bio trener. Tada se prvi put desila situacija da fudbaler Borca može da normalno živi od fudbala. Dugovanja prema igračima nije bilo a takav pristup se odrazio i na rezultat jer je Borac osvojio i prvu i jedinu titulu šampiona Republike Srpske. Medjutim sve je to kratko trajalo. Nakon te titule ponovo su kola krenula nizbrdo. Sve je palo u vodu tako da je nekolicina fudbalera napustila Borac i Banjaluku. Medju njima sam bio i ja jer su problemi bili nagomilani a izlazak iz krize nije se nagovještavao. Iz današnje perspektive uvjeren sam da nisam pogriješio što sam tada napustio Borac.
- Sljedeća stanica je Slovenija i klub Šmartno. Kako je došlo do transfera ?
Posljednjih sezona mog boravka u Borcu, menadžeri su dolazili na Gradski stadion i posmatrali nas. Jedan od njih po imenu Dušan Đurić zvao me i rekao da je slovenačkim tim Šmartno zainteresovan za mene. Iako sam prvi put čuo za klub, čak ga nisam znao pravilno ni izgovoriti, zajedno sa Denisom Maleševićem otišao sam u Sloveniju. Denis se vratio za Banjaluku a ja sam odlučio da potpišem ugovor sa Šmartnim. Nisam se pokajao. Te sezone proglašen sam za najboljeg stranca u Prvoj slovenačkoj ligi. Igrao sam konstantno dobro i tako sam sebi dokazao da imam kvaliteta za mnogo bolje lige od BiH.
- Dobre igre uticale su da se kratko zadrziš u Šmartnu i da pređeš u tada najjači slovenački klub-Maribor ?
Dobre igre u Šmartnu promijenile su mi život. Dok sam igrao u Šmartnu stalno sam bio na oku slovenačkog selektora Prašnikara koji je bio i stanovnik Šmartna. Kada je Prašnikar, naredne sezone postao trenerom Maribora, želio je da i ja dodjem u Maribor. U to vrijeme imao sam nekoliko sjajnih ponuda od austrijskih prvoligaša s kojima bih riješio materijalnu egzistenciju. Medjutim sve se to nekako izjalovilo i prešao sam u Maribor i nisam zažalio. Tri godine sam igrao za Maribor i u tom periodu bio nezamjenjiv dio ekipe koja je bila šampion Slovenije. Prašnikar je pola godine vodio ekipu a onda ga je zamijenio Kek kod kojeg sam igrački najviše napredovao. Prva godina mog ugovora je bila možda i najsladja. Nakon jesenje polusezone zaostajali smo za vodećim Publikomom 13 bodova. Medjutim nismo se predavali već smo u nastavku prestigli Publikum i postali prvaci. Najupečatljivi nastupi za Maribor su bili protiv Dinama, u Evropi, kada smo zbog sudijske kradje eliminisani. Osim protiv Dinama odigrao sam još dosta evropskih utakmica i to je bilo veliko iskustvo za mene. Osim po dobrim igrama i konstantnosti u prvoj ekipi te tri godine pamtim i po tome što sam tada dobio sina.
- Potom si otišao u Izrael. Zašto ?
Finansijska situacija u cijelom slovenačkom fudbalu se znatno pogoršala od onih dana kada sam ja došao u tu zemlju. U Mariboru su odlučili da ulažu manje novca pa su prvotimcima nudili loše uslove za saradnju. Epilog te ponude je da je 12 igrača, od čega 8 standardnih prvotimaca, odlučilo da napusti Maribor. To se sve dešavalo na kraju prošle sezone. Iznenada se ukazala prilika da odem u Izrael u ekipu Hapoel Petah Tikva. Prihvatio sam taj izlet i u Izraelu proveo pola sezone. Odigrao sam desetak utakmica ali je onda došlo do smjene trenera tako da sam i ja ostao bez angažmana.
- Često se u medijima objavljuju informacije o bombaškim napadima u Izraelu. Koliko se to odražava na normalan život ?
Izraelci strašno mnogo ulažu u bezbjednosni sistem. Mislim, da se čak 70% sredstava iz budžeta odvaja za sistem bezbjednosti. Obezbjedjenja ima u svim okupljalištima širih masa, od supermarketa, preko kafića do autobusa. Iako se pomalo osjećaju te tenzije to ne utiče previše na normalan život. Jednostavno se na to navikneš i ideš dalje.
- Sada si bez angažmana. Ima li ponuda ?
Ima ponuda. Upravo čekam odgovor od jednog ruskog prvoligaša. Ukoliko se taj transfer ostvari biću izuzetno zadovoljan. Još uvijek ne želim da otkrivam ime ruske ekipe ali bi se ovih dana to trebalo riješiti.
- Bio si dugo godina u Borcu, potom si nastupao u Sloveniji i Izraelu. Koja je najkvalitetnija liga ?
Najkvalitetnija je sigurno izraelska liga. Mnogo novca se ulaže, dovode se stranci a ono što je pozitivno da se dosta finansira i rad u mladjim kategorijama. Slovenci imaju dobru infrastrukturu ali je došlo do smanjenja ulaganja. Što se tiče fudbala u Bosni i Hercegovini, svi znamo, da kvalitet fudbala zavisi od ekonomske situacije. Cjelokupna loša situacija se odrazila i na sport pa i ne čudi što je fudbal u BiH medju najslabijim u Evropi.
- Promijenio si dosta trenera. Koga bih izdvojio ?
U mom fudbalskom životu veliki uticaj imali su Ilija Miljuš, Dragan Vukša i Nenad Gavrilović. Njih trojica su me trenirali u Borcu i ostavili odličan utisak. Svako na svoj način je nešto ugradio u mene tako da pamtim samo po lijepom. U Sloveniji izdvojio bih Prašnikara koji me odveo u Maribor i Keka kod kojeg sam najviše napredovao.
- Najdraži trenutak u karijeri ?
Kada sam s Mariborom osovjio titulu prvaka Slovenije. Šampionat smo osvojili bukvalno u posljednjem kolu kada smo pobijedili Publikum. Vladala je takva euforija da je publika nakon te utakmice utrčala na teren. Takodje pamtim evropske utakmice protiv Parme, Nikozije, Dinama. Iz dana provedenih u Borcu izdvajam finale Kupa, neposredno nakon završetka rata, kada smo pred prepunim Gradskim stadionom savladali Rudar Prijedor i osvojenu titulu šampiona Republike Srpske.
- Najteži trenutak u karijeri ?
Eliminacija od Dinama. Do zadnjih minuta držali smo plasman ali je sudijska kradja učinila da Maribor bude eliminisan.
- Odnos sa navijačima ?
Imao sam dobre odnose s navijačima. Kako sam uvijek izgarao na terenu mislim da su me voljeli. Navijači su nas uvijek podržavali i to je jedna odlična uspomena koju imam.
- Da li si u kontaktu sa bivšim igračima i koliko se informišeš o današnjim dešavanjima u Borcu ?
Redovno sam u kontaktu sa Maletićem, Grujićem, Maleševićem, Gruborom. S njima se veoma često čujem. Ove današnje fudbalere Borca lično slabije poznajem tako da automatski s njima se i ne čujem. Obavješten sam i o današnjim aktuelnostima iz Borca. Sve one loše stvari koje su se dešavale u Borcu tokom 90-ih godina su kulminirale prošle godine kada je Borac ispao iz Premijer lige. Nama ostaje samo nada da će se stvari poboljšati.
- Da li si čuo za ovu internet stranicu i mišljenje o njoj ?
Nisam čuo za nju ali ću je sigurno posjetiti. Lud sam za internetom, pogotovo kada sam u inostranstvu tako da će mi dobro doći još jedna naša stranica. Podržavam ideju i ono što ću uraditi jeste da ću je staviti u favorite.
- Poruka Banjalučanima ?
Pozdravio bih sve Banjalučane i zaželio im uspješnu 2006. godinu.
PZ.
Banja Luka, januar 2006. godine
VT
