Nikola Nikić - INTERVJU, preneseno iz "Starta"
- Osim mi je rekao: "Nemoj da misliš, kad razmišljaš najopasniji si po naš gol!"
Prvi covjek kadetske reprezentacije Bosne i Hercegovine, i bivši trener Modrice i Žepca, ako ne najveca legenda, sigurno jedan od najpopularnijih igraca Želje svih vremena razgovarao je sa novinarom sarajevskog magazina "START". Razgovor sa ovim izuzetno zanimljivim sagovornikom koji se prisjeca svoje igracke karijere citaocu pruža, pored niza sportskih zanimljivosti, priliku i da se od srca nasmije Nikolinim dogodovštinima i njegovoj neposrednosti. Nikola prica o svojoj karijeri, Ivici Osimu, zenama, publici...
Start: Kakav bi Nikola Nikic volio biti kao trener?
- Volio bih da budem kao Ivica Osim. Za mene je on najbolji u Evropi.
Start: S obzirom na to da Vas je dugo trenirao šta je bila njegova karakteristika: cvrsta ruka ili tolerantniji pristup rada s igracima?
- Apsolutno cvrst ruka. U suštini,sve je u životu red, rad i disciplina, ako toga nema nema ni uspjeha.
Start: Osim je na jednoj utakmici Nikica ostavio na klupi, i tada su navijaci poceli skandirati: Hocemo Nikolu...?
- Poslao je on mene na zagrijavanje. I ja tako trckaram 70 minuta. Prokuho. Publika vice Nikola, Nikola... Pozove me Osim do klupe pet minuta prije kraja, i ja se pocnem skidati. A on ce: Ne, ne, neceš na teren. Ti ceš gore. Što cu gore, pitam. Osim kaže: Pa vidiš da te traže. I ja se obucem i medu navijace. Kad sam onda poceo da psujem...
Start: Kakav je bio trener u svlacionici?
- Tih, miran. Nikada nismo ono pisali na tabli. A ja sam mrzio tablu.
Start: Zašto?
- Kad sam išao u školu cim vidim tablu smraci mi se.
Start: Kada je Nikola Nikic postao legenda?
- Previše je tto legenda. Željo je imao vecih igraca, velikih istinskih legendi. Ali jedna je stvar istina: Nikola Nikic je najpopularniji igrac Želje svih vremena. Znam to. Kad sam poslije 13 godina s Modricom došao na Grbavicu da igramo prvenstvenu utakmicu, sedam hiljada ljudi je skandiralo: Nikola, Nikola, volimo te!
Start: Možda ste popularni zato što niko od igraca nije tako zanimljivo znao ispricati doživljaje s terena?
- Mislim da je tako. Svaki put ponavljam da novinari tvrde da sam jedan od rijetkih sportista s kojim je interesantno pricati.
Start: Kako to Objašnjavate?
- Ja nisam glumio. Kad igraci sa strane dodu u Sarajevo pokušavaju se ponašati kao da su se tu rodili. Ja to nisam radio. Jednom me tadašnji novinar Oslobodenja Ahmede Pašalic pitao je li Željo provincijski klub. Ja nisam znao šta to znaci pa sam rekao da je seljacki. Ne u onom bukvalnom smislu, vec da je Osim igrace doveo sa sela. Sutra u novinama je izašao naslov: "Samo je Matija Gubec veci seljak od Nikole Nikica". Kada su to procitali u klubu, bili su uvrijedeni i ljuti na mene.
Start: Je li istina da da ste jednom umjesto prema protivnickom, krenuli ka golu Želje s namjerom da date zgoditak?
- Igrali smo protiv Partizana i Jusuf Hatunic me loptom snažno pogodio u glavu. Iznesu mene iza Partizanovog gola, a doktor Hamo Hasanbegovic pokaže mi prst i pita: vidiš li ga? Ma kako ne vidim prst. Udem u igru, neko mi doda loptu i podem ravno ka svom golu. Sreca, moj saigrac Josip Cilic na šesnaest metara uleti mi klizeci. Sudija mu da žuti karton, a mene iznesu vani.
Start: Zbog povrede glave?
- Pa, da. Doktor je poslije rekao da šest mjeseci trebam pauzirati. Ali naš fiziotarapeut se nije složio. Ma kakvi, taj ce za mjesec dana biti kao nov. Doktor ga upita: kako tako brzo, a ovaj odgovorio: ma nema on mozga. I fakat, za mjesec dana ja zaigram, a fiziotarapeut pred svima kaže: jesam li vam rekao da nema mozga.
Start: Kažu i da ste u vrijeme kada predriblate suparnickog igraca znali da se okrenete i podrugljivo dobacite: Džajic ?
- Prvo sam govorio Best. A kasnije sam govorio Džaja, Džaja, Džaja.
Start: Koji Vam je najdraži gol u karijeri?
- Najdraži je onaj kada smo na Grbavici pobijedili u Krajovu (Rumunija) s cetiri nula. Predem ja jednog, drugog, treceg, udem u šesnaesterac; bez veze šutnem i ne vidim kako je lopta ušla u gol, ali cujem urnebes na tribinama.
Start: Kada ste došli u "Želju"?
- Igrao sam u Zvijezdi iz Gradacca i trebao sam preci u zenicki Celik. Ja se dogovorio s njima, ali sutradan Željo igrao u Brckom. Pokojni Velija Becirspahic dode meni kuci. Kažem mu ja: Druže Veljo ja sam dogovorio s Celikom. A on razocarano: Nidžo, je li više voliš ici cirom u Zenicu ili avionom u Moskvu na "Željine" pripreme? Do tada sam avion vidio samo na nebu kad preleti iznad mog sela.
Start: U karijeri ste dali mnogo golova. Koji je bio recept za tu efikasnost?
- Driblam, driblam, šut i gol. Švabo (Osim) mi je reako: Tvoje je da daš gol, ako ga ne daš do osamdesete minute, izadi sam sa terena.
Start: Mada niste visoki, postigli ste, zanimljivo. 40-ak golova glavom?
- Neke i na srecu. Sjecam se jednom, igramo protiv Zvezde, neko nabaci loptu u šesnaest, ja skocim, ona me pogodi u potiljak i pravo u rašlje. Saigraci se raduju, a ja samo što nisam pao u nesvijest.
Start: Jeste li ikada igrali namještene utakmice?
- Sjecam se jedne utakmice protiv prištine. Šujica, koji je nekada branio u Želji, dogovorio bodove sa Komšicem, Cilicem, Saracevicem i Vlaškim. Kada se dogovara, dogovara se s odbrambenim igracima. Ja to nisam znao. Vidim ja Tašo (Komšic), pušta li, pušta. Ide lopta cista, a on se skloni i 1:0 za Prištinu. Penal i 2:0. Meni nešto sumnjivo, ali ne razmišljam. Onda se ja razigram, 2:1, 2:2, 3:2, za nas. Oni 3:3, ja 4:3. Šujica poludio i urla: doci cete vi opet u Prištinu! U svlacionici saigraci tužni, spustili glave. Kažem ja njima: Što mi niste rekli i dali 100 maraka, pa bih se ja odmah na pocetku uhvatio za ložu i izašao napolje. To mi je bila prva utakmica za koju sam vidio da je sumnjiva. Uglavnom, sutra u novinama izade naslov: "Nikic potopio Prištinu"
Start: Kako ste se ponašali kada dode do tuce na terenu?
- Pa, bježao sam.
Start: Koja je bila najteža?
- Imao sam dvije utakmice gdje sam se stvarno prepao. Jedna je bila protiv Rudara iz Prijedora, sada u ratu. Došli mi (Modrica) tamo i kažu nam nemojte se skidati! Pitam, kako necemo, pa došli smo na utakmicu. Oni ce: pa dobro skinite se. Izašli mi na teren, a tamo Strašni sud. Udaraju sa svih strana. Izašao bih ja, ali valja proci kroz neki hodnik...
Start: Ko tuce igraci, navijaci...?
- Ne znam, to samo pljušti sa svih strana. Jedva sam živ ostao. Ma, Strašni sud.
Start: A druga utakmica?
- To mi je bila jedna od najtežih ali nisam dobio batine. Igrali smo u selu Žeravica. Modrica se tada borila za ulazak u Prvu ligu. Bio je Uskrs. I ja tim ljudima cestitam praznik. Kad oni meni: mi smo ateisti. Kontam ja da je to neki post, nešto vjesrsko. Reko: dobro, ja cestitam. Ali kad smo poceli igrat... Auuuu. Jedan vice: kolji; drugi: voda vri; treci: bacaj! A ja, budala, obuko kravatu, neke sive cipele, kiša pada iz neba i iz zemlje. Ne smijem bježat. Predsjednik protivnickog kluba za pasom drži kuburu. Zagrlio me i govori mi: nece tebi niko ništa.
Start: Predsjednik kluba s kuburom?
- Ma bolan, to je rat, 1994. Još me zbunilo što na utakmici jedan vice Omere, drugi Jašare, treci Andrija. Rat je i ne zna se ko koga tuce a mi igramo protiv Omera, Andrije, Jašara, Ive... Pitam ja sebe gdje sam sam to došao? A ono u tom selu Hrvati i Muslimani nisu otišli, ostali.
Start: Zar niste dobili batine kada ste igrali za "Olimpijakos", nakon što su navijaci ušli u teren da tuku igrace?
- Oooo... Grci su strašni. Izgubili mi jednu utakmicu s tri nula u subotu i došli na trening u utorak. Zakljucali sve kapije. Ali došlo tristo navijaca na tribine. Mi mislili oni došli navijati. Joj, kad poceše skakati s tribina. Kad su poceli tjerati igrace, aj Strašnog suda. Udaraju i nogama i rukama. Ja pobjegoh Žiki Stojanovicu (saigracu) pod noge. U njemu dva metra, i mislim tu je spas. Ipak do mene se probiše dvojica navijaca i kažu mi: Tebe nece niko, ti si majstor ovdje. Gdje god sam igrao ljudi su me voljeli. Samo nisam znao pare zaraditi.
Start: Kad ste spomenuli novac, šta se desilo kada Vam je otac došao u Grcku i Vi mu dali novac da ponese kuci?
- Došao stari usred jula i obukao duge gace. Pravili smo kucu u Modrici i ja sam mu trebao dati para. On ih sakrije u gace. S njim je bio i zet i dvojica drugara. Otišli oni vozom i valjda tamo pili i placali dolarima. To miliciji bilo sumnjivo i na granici ih cope. Nadu pare kod zeta i mog oca. I, zatvor. Da nije bilo mene sigurno bi zaglavili godinu. Zove mene stari iz milicije i kaže: "Skinuli su nas s voza". A ja ga pitam: Šta je s gacama? A on kaže: "Pa skinuli su i njih". Bilo je negdje oko 15 hiljada dolara.
Start: Vi ste jedan od rijetkih kojem je i biznis sa kafanom propao?
- Jedini sam koji je imao kafanu koja je propala. Ovi moji, iz Modrice, dali mi kafanu Roks. Ja sam uveo recke. Ko god mi dode, kaže napiši recku. Imao sam milion recki. Da sam za svaku uzeo fening mogao sam se obogatiti. I što je najgore, kafana je bila uz magistralni put. Možeš misliti.
Start: Zanimljivo je da imate bazen, a ne znate plivati?
- Ja ne bih stradao tamo gdje je onaj tsunami odnio sve. Spasio bih se svojim šlaufom od traktorske gume. Uzmem ja taj šlauf, ubacim ga u bazen i uživam.
Start: Zar niste naucili plivati u Grckoj?
- Cetiri sam godine bio tamo i ništa.
Start: Da li su sportaši bolji u krevetu od obicnih ljudi?
- Ako gledaš prema mom iskustvu... hahahaha... Ne bih dao ruku u vatru za to...hahahahaha.
Start: Šta Vas je najviše razocaralo u životu?
- U sportskom smislu, poraz od Videotona. U ovom drugom segmentu najviše sam razocaran zbog raspada bivše Jugoslavije. To je bila jedna od najboljih država.
Start. Kad ste spomenuli "Videoton", kako ste se osjecali kada je Cuhaji dao gol?
- Tu utakmicu nisam igrao, jer su me prije nje prodali Grcima. Gledao sam je na tv-u. Tada sam shvatio da mnogo lakše igrati nego gledati utakmicu. Umalo me šlog tada nije pogodio. Mogu misliti kako je bilo onima na klupi. Ne daj Bože da se ponovi još jedna takva utakmica.
Start: Bili ste jedan od najbržih igraca bivše države. jeste li ikada saznali koliko ste u prosjeku pretrcali na jednoj utakmici?
- Bilo je bržih igraca od mene. Ali ja sam bio najbrži s loptom. Moj profesor Hazim Salihovic, koji me tri godine obarao iz matematike kazao mi je: Ko nema u glavi ima u nogama. Eh, da sam to ranije shvatio bio bih možda najbolji igrac na svijetu.
Start: Baš Vas nije išla matematika?
- U provj godini gimnazije izvede me profesor na tablu i nacrta krug. Kaže mi: Nikola, dacu ti dvicu ako pogodiš koliko je stepeni ovaj krug? Nisam ja bio na casu kad se to ucilo i okrenem se oko sebe a moj drug na dlanu napisao 360. Kažem profesoru: Dajte profesore, pa 360 stepeni. A on ce: Dobro Nidžo, nemoj se okretati, a ako ti neko bude šapnuo keca ceš dobiti. Onda on unutar tog kruga nacrta još jedan, upola manji, i postavi pitanje: Koliko ovaj ima stepeni? Kažem ja sebi hajde da malo ukljucim logiku: Ako ovaj veliki ima 360 stepeni, onda ovaj unutra duplo manje jer je duplo manji i rekoh: Duplo manje. Kad sam ja to reako, u razredu nasta lom od smijeha. Prošle godine kad su veterani i novinari ovdje igrali utakmicu, za vecerom im ispricam ovaj slucaj. A šofer koji je dovezao novinare, kad sam to ispricao mrtav ozbiljan me upita: Pa jesi li pogodio?
Start: Još imate problema s cipelama?
- Kako necu kad mi je lijeva 44, a desna 43.
Start: Kako to rješavate?
- Kupim dva para cipela i onda to sparim.
Start: Koja Vam je najdraža pobjeda u karijeri?
- Kada smo pobijedili Zvezdu 1990. godine s 3:0. Oni su te godine osvojili evropsku Ligu šampiona. Od one stare generacije Želje igrali smo samo Tašo Komšic i ja.
Start: Kako objašnjavate tu pobjedu?
- Pa, potcijenili su nas. Mada sam ja dan prije u Oslobodenju izjavio: Zdrobit cemo Zvezdu, što u tome trenutku nije imalo blage veze sa stvarnošcu.
Start: Kako si provocirao svoje cuvare na terenu?
- Hvalim ga. Kažem mu: joj jesi lijep, jesi zgodan, ali bolan što si se svezao mene imam 40 godina... Nema šta im nisam govorio. Kad su shvatili da im smeta, cim ja nešto kažem oni meni kažu: Ne pitaj me ništa, ne pitaj me ništa.
Start: Kako su oni Vas provocirali?
- Skini samar s leda! Ispravi se! Daj da te pojašem! Đe ti igraš, vidi se kakav si?... Ali mene nisu mogli isprovocirati
Start: Ko Vam je dao nadimke Guto i Folcika?
- Fico (Edin Bahtic) je bio desno krilo, a ja Folcika lijevo. A Guto, zato što kad uzmem loptu odmah se savijem.
Start: Ko je bio najgrublji igrac koji Vas je cuvao?
- Najteži su mi bili Hrstic iz Rijeke i Jovin iz Zvezde. Nekako mršavi, košcati, pa gdje god te udare, bože sacuvaj.
Start: Koju utakmicu biste najrade zaboravili?
- Igrali smo protiv Spartaka u Moskvi. Švabo je prije utakmice rekao: ti cuvaj ovog, ti onog...a meni: Ti cuvaj prostor! Kontam kakav prostor. A tada je za Spartak igrao Protasov. Tri puta mi uzmu loptu i odmah poslije toga primimo gol. Poluvrijeme 4:0 za Spartak. U svlacionici Švabo pita: Nikola, šta sam tebi rekao...? Rekli ste Prostor, ali niste rekli koji je broj. Osim se okrene pomocniku i kaže: Boro, vodi ga pod tuš vidiš da je prolup'o. A ja se taman navikao igrati pod reflektorima i bilo mi pravo krivo.
Start: Jeste li se smjeli suprostaviti Osimu?
- Ma ne. On je bio autoritet i suviše jak da bi se suprostavili. Istina, jednom je mene poceo daviti.
Start: Kako je došlo do toga?
- Znaš mene, seljaka. Kolege me potapšu po ramenu i ja sve uradim što kažu. Tako jednom pobijedili, dao ja opet dva komada. Nagovore me moji i ja pred Osima: Daj, Švabo ti nas samo ružiš, nego daj nam nešto para. Kad on mene uhvati za vrat da me davi, sreca da sam se povukao u cošak u koji Osim nije zbog svoje krupnoce mogao uci. I tada sam ga jedino vidio ljuta.
Start: Mogli ste gdje ste htjeli, ipak ste odabrali da živite u Modrici?
- Takav sam. Znaš - seljak.
Start: Zanimljivo je i to da Vam je u karijeri pomogla i krava po imenu Jagoda?
- Kad sam bio mali ona je bila moj pokretni gol. Svežem joj zadnje noge i onda loptom pogadam zamišljeni gol izmedu prednjih i zadnjih nogu. Možeš misliti kakav bi igrac bio da sam poceo igrati recimo u pionirima Želje.
Start: Je li Vam taj zdravi život pomogao da budete brzi?
- Bio sam prirodno brz. Ali tu su bile i odredene okolnosti. Na putu od kuce do škole bilo je milion kerova lutalica. Kad god bi ker zalajao ja sam za nekoliko sekundi vec bio 200 metara daleko. Zamisli, svaki dan tako po ko zna koliko puta A sada samo fitnes, teretane, a igraci ne mogu trcati pedeset minuta.
Start: U vrijeme "Željine" slave sigurno je bilo i mnogo djevojaka oko igraca. Kako ste rješavali probleme s obožavateljkama?
- Jedna stvar koju vi novinari ne znate, dakle zašto je Željo bio tako dobar, jeste u cinjenici da smo mi bili najružniji ljepotani. Pogledaj samo tadašnju Željinu odbranu: Komšic, Cilic, Saracevic i Starovlah, a navala: Bahtic, Nikic, Paprica i Baždarevic... Kad ja budem pravio ekipu uslov ce biti - nemoj mi lijepe igrace, oni se samo ogledaju.
Start: Obožavateljke?
- Kad se Komšic, Paprica, Fico i Ja skinemo na plaži... Hahahaha... Jesi vidio one izbjeglice iz Somalije? Oni su manekeni za nas.
Start: Nije valjda da su Vas djevojke izbjegavale?
- Znaš ti onu kletvu iz tog vremena: Dabogda vam djeca licila na navalu Želje!
Start: Plavuša ili crnka?
- Nikad ja to nisam gledao. Svaka žena valja na svoj nacin.
Start: Napadacki ili takticki fudbal?
- Ja se ne znam braniti. Napad je najbolja odbrana.
Start: Kako ste podnosili pogrdne povike navijaca?
- Ja to nisam ni slušao. Ali, u suštini, mene nisu mogli ni uvrijediti.
Start: Najkvalitetniji fudbaleri u svijetu?
- Trenutno Ronaldinjo i Ševcenko. Možda zato što lice na mene, hahaha.
Start: Kladite li se?
- Nikad.
Start: Kad bi Vas Roman Abramovic pozvao da preuzmete "Chelsea"?
- Ne bi pogriješio. Pa onoj ekipi i ne treba trener.
Start: Koliko bi Nikola Nikic iz onog vremena, danas vrijedio?
- Bio bih u rangu Ronaldinja, bez subjektivnosti. Nisam bio loš igrac.
Start: Za koliko ste onda iz "Želje" prešli u Grcku?
- Neki mesar, moj menadžer, me je prodao ko tele. Ali ne žalim se.
Start: Koliko ste uštedjeli?
- Cetiri-pet cireva. Hahaha... Može se preživjeti, nisam megaloman.
Start: Trenerska želja?
- Željo.
Start: Derbi Željo - Sarajevo kojeg pamtite?
- Kada je na Koševo došlo 55.000 ljudi. Izgubili smo 2:1. Ja sam dao prvi gol za Želju, a pokojni Keli Vidovic je izjednacio. A Pape je s centra predriblao sve i zabio gol za pobjedu. Svi su mu pljeskali.
Start: Iako ste bili brzi, niste mogli stici Papeta?
- Švabo mi je davno reako: Nemoj se vracati preko centra i nemoj da misliš, kad razmišljaš najopasniji si po naš gol!
Start: Smeta li Vam, kao treneru kadetske reprezentacije BiH, to što naša himna nema tekst?
- Smeta. Da bar ima malo teksta da pjevamo, a ovako nas uspava. onda ne možeš pospan igrati.
Start: Najboljih 11 igraca koji igraju u BiH?
- Brašnjic, Gredic, Railic, Mikelini, Hasanovic, Muharemovic, Vršajevic, Jolovic, Rajovic, Rašcic, Hadžic.
Start: Najbolji bh. reprezentativac?
- Sergej Barbarez, veliki igrac i covjek.
Start: Šta mislite o Milanu Jelicu?
- Trebalo bi ga klonirati u nekoliko primjeraka
Start: O Mehmedu Baždarevicu?
- Fantastican igrac i moj veliki prijatelj.
Start: O Safetu Sušicu?
- Mogu reci fudbalski Mesija i izvanredan covjek
Start: O Ivici Osimu?
- Sve kao i o Papetu, još malo više
Start: O Blažu Sliškovicu?
- Bio je veliki igrac, a cini mi se, bit ce i veliki trener
Start: O Vahidu Halilhodžicu?
- Kao o strucnjaku i igracu sve najbolje. Licno ga ne poznajem.
Ekrem Tinjak - Start, Sarajevo, januar 2005. godine
